Једне ноћи хладне, зима кад је била,
Српкиња је мајка чекала свог сина
Чекала је сина, молила се Богу,
с Кошара да дође, донесе слободу
Ал’ уместо њега, писмо јој је стигло,
од сина јунака и на ноге дигло
С овог боја мајко повратка ми нема,
ко Кошаре чува зна да зло се спрема
Ја ти мајко жив се вратит’ кући нећу,
и сад већ у цркви запали ми свећу
Да Бог мени покој с јунацима пода,
скупом ценом мајко плаћа се слобода
А сина мог учи и ово му кажи,
твој је отац сине на небеској стражи
Тамо где је Лазар своју главу дао,
на Космету светом и тата је пао
Па је сада сине крај Милоша стао,
а Христос му одмах царство вечно дао
Ко не памти подвиг с Кошара јунака,
нек’ га стигне клетва косовских јунака????