Čuvajmo Samopoštovanje
Od nemila do nedraga lutamo. Svaki dan. I tražimo. Šta? Blago onome koji odgovor zna. Netko traži tišinu. Netko ljubav. Netko čudo. A, netko vjerojatno sebe. Jer, izgubimo se. Ponekad. Ponekad i često. Izgubimo se jer želimo biti tamo. Jer želimo biti drugi netko. Jer smo nezadovoljni. Jer nam nešto fali. Pa posežemo za pogrešnim frizurama. Za prekratkim haljinama i predugim noktima. Za prenaglašenom šminkom ispod koje skrivamo nagrižene usne. Posežemo i za lažnim osmijehom iza kojeg skrivamo napaćenu dušu. Posežemo i za rozim pilulama... Jer, kako sklopiti oči? Kad sklopiš oči onda više nema pretvaranja. Onda se suočiš sa samim sobom i često se pronađeš. I još češće se kaješ, sve u mraku šapućući:"Jebote jesil' to ti?" I onda ustaneš, oteturaš se do kupatila, uroniš lice u mlaku vodu. Spereš šminku. I u svom odrazu u ogledalu prepoznaš onu untarnju sebe koja se ne može našminkati. I dobro je sve dok si sa svojim odrazom na Ti. I dobro je sve dok imaš vlastite kriterijume i principe. I dobro je sve dok ih poštuješ.
Da, dobro je sve dok ne izgubiš samopoštovanje.