...i onda kad svašta čuješ, okreneš leđa .
Ne puštaš glas nit pokušaš "zadržat" ruku.
Kad je "put" zamagljen nekim čudnim velom.
Ne razmišljaš ,ne tuguješ.
Samo je glas tišine zaglušujući kao razbijeni brodi ...namamljeni na stijene.
Sviđa se
Komentar
Podijeli
