U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre.
I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
Ma kakvi! Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto sada ne odes i kazes joj sve?
Eh, vidis... Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema.
Kazu da voli drugog, znam da to nije istina...Ali...
- Idi do nje onda.
Ne mogu.
- Zasto?
Ukljucila je razum. Shvatila je da sam, ipak, preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad.
Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene.
Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti!
Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume..
- Ko!?
Pa, ona, druze."
